Creva pamte kako živiš

Navike i rutine često se predstavljaju kao stvar discipline ili ličnog razvoja. U praksi, one su mnogo više od toga – one su direktan biološki signal našem nervnom sistemu. A kada govorimo o nervnom sistemu, govorimo i o crevima. Ta veza je čvršća nego što većina ljudi može da zamisli.

Naš organizam funkcioniše u dva osnovna režima. Jedan je režim stresa, borbe i stalne pripravnosti – simpatikus. Drugi je režim odmora, oporavka i varenja – parasimpatikus. Savremeni način života nas gotovo stalno drži u prvom. U tom stanju telo je fokusirano na preživljavanje, a varenje postaje sporedna stvar. Creva tada rade „na minimumu“, peristaltika je usporena ili neusklađena, lučenje digestivnih sokova slabije, a osećaji poput nadutosti, grčeva ili zatvora postaju svakodnevica.

Ključni igrač u ovoj priči je nervus vagus – glavni nerv parasimpatikusa i najvažnija komunikaciona linija između mozga i digestivnog trakta. Kada je vagus aktivan, creva dobijaju jasnu poruku da je bezbedno da rade svoj posao. Tada se poboljšava pokretljivost creva, sluznica ima bolju sposobnost regeneracije, a mikrobiom se nalazi u stabilnijem okruženju. Kada vagus „utiša glas“, creva ostaju bez tog signala sigurnosti i prelaze u stanje disbalansa.

Tu na scenu stupaju navike i rutine. Organizam ne voli haos. On voli ritam, predvidivost i ponavljanje. Svaka ustaljena rutina – bilo da je to slično vreme buđenja i spavanja, miran obrok bez ekrana, kratka šetnja ili svesno disanje – šalje mozgu poruku da nema opasnosti. Ta poruka se preko nervnog sistema prenosi do creva i aktivira parasimpatikus. Na taj način, svakodnevne navike postaju tihi, ali moćni stimulatori vagusa.

Disanje je posebno zanimljivo, jer predstavlja najbrži i najdirektniji put do parasimpatikusa. Sporo, duboko disanje sa produženim izdahom trenutno aktivira vagusni nerv. Zato nije slučajno što mnogi ljudi primete da im se tegobe sa stomakom smanjuju u trenucima smirenosti. To nije autosugestija, već čista fiziologija – nervni sistem menja režim rada, a creva to odmah prate.

Kod hroničnih funkcionalnih problema, poput sindroma iritabilnog kolona, čestih nadutosti ili zatvora, često ne nalazimo organski uzrok. Ono što gotovo uvek nalazimo jeste dugotrajan stres, nepostojanje rutine i telo koje retko ulazi u stanje parasimpatičke dominacije. Bez tog stanja nema dugoročne stabilnosti digestivnog sistema, bez obzira na dijetu ili suplemente.

Zato je važno razumeti da briga o crevima ne počinje u apoteci, već u načinu na koji organizujemo dan. Ritmom spavanja, načinom na koji jedemo, kako dišemo i koliko sebi dozvoljavamo da usporimo. Navike nisu luksuz niti moderna moda – one su osnovna terapija za nervni sistem. A nervni sistem, to znamo iz prakse, ima poslednju reč kada je u pitanju zdravlje naših creva.

Oko 80% nervnih vlakana nervusa vagusa prenosi informacije iz creva ka mozgu, a ne obrnuto. Zato se s pravom kaže da creva „razmišljaju“ i pre nego što mi to shvatimo.

Creva pamte kako živimo. Svakodnevne navike su njihov najvažniji jezik. 

Ako su Vam potrebne rutine, one prve, održive, prijavi se sa moj detox program, nova grupa kreće 9.2. Ako želiš da saznaš više o samom programu prijavi se webinar na početnoj strani mog sajta. Webinar je 02.02.2026 u 19 časova.