Sve što treba da znate o kilama

Kila, ili kako narod često kaže „bruh“, spada u jedno od najčešćih hirurških oboljenja današnjice. Radi se o izbočenju trbušnih organa (najčešće creva ili masnog tkiva) kroz slabost u trbušnom zidu. Kilа se može javiti kod beba, odraslih i starijih ljudi – dakle, niko nije potpuno pošteđen.

Vrste kila i njihova učestalost

Postoji više tipova kila, a najčešće su:

1. Ingvinalna (preponska kila) – najrasprostranjenija. Čini oko 70% svih kila. Češća je kod muškaraca jer je preponski kanal kod njih anatomski širi.

2. Femoralna kila – javlja se ispod preponskog ligamenta, češća kod žena (posebno nakon trudnoća).

3. Umbilikalna (pupčana kila) – često kod novorođenčadi, ali i kod odraslih (posebno žena posle porođaja i osoba sa gojaznošću).

4. Epigastrična kila – javlja se iznad pupka, kroz sitne otvore u liniji bele linije stomaka.

5. Postoperativna (incizionаlna kila) – nastaje na mestu ranijeg operativnog reza.

6. Hiatalna kila – nešto drugačija, jer ne izlazi spolja. Radi se o pomeranju želuca kroz otvor dijafragme u grudnu šupljinu.

Statistika kaže: svake godine širom sveta operiše se više od 20 miliona kila, a samo ingvinalna kila javlja se kod oko 27% muškaraca i 3% žena tokom života.

Zašto nastaje kila?

Glavni razlog je slabost trbušnog zida u kombinaciji sa povećanim pritiskom u trbuhu. Faktori rizika uključuju:

• gojaznost,

• trudnoću,

• težak fizički rad,

• hronični kašalj ili zatvor,

• genetsku predispoziciju,

• prethodne operacije.

Simptomi

Simptomi zavise od tipa i veličine kile. Najčešće su:

• izbočenje na trbuhu ili preponi koje se vidi ili napipa,

• bol ili neprijatnost pri naporu, kašlju, kijanju,

• osećaj „težine“ u stomaku,

• kod hiatalne kile – gorušica, podrigivanje, bol iza grudne kosti.

Opasni simptomi (hitno stanje!):
Ako kila postane bolna, tvrda i ne može da se vrati rukom nazad (inkarceracija), postoji rizik da deo creva ostane bez dotoka krvi (strangulacija). To je potencijalno životno ugrožavajuće i zahteva hitnu operaciju.

Kako se postavlja dijagnoza?

U većini slučajeva dovoljan je klinički pregled. Iskusan hirurg već na osnovu pregleda u stojećem položaju vidi i potvrdi kilu.

Kod sumnjivih ili manjih kila koriste se:

• ultrazvuk trbušnog zida,

• CT ili MR (posebno kod postoperativnih i unutrašnjih kila),

• gastroskopija (kod hiatalnih kila).

Lečenje – vrste operacija

Jedina trajna terapija za kilu jeste operacija. Pojas ili „steznik“ mogu privremeno ublažiti simptome, ali ne rešavaju problem.

Danas postoje dve osnovne grupe operacija:

1. Otvorene operacije

   • Klasičan rez u predelu kile.

   • Hernija se vraća unutra, a slabost zida se ojačava.

   • Najčešće se koristi mrežica (mesh) koja se postavlja kao „flaster“ i sprečava ponovni nastanak.

2. Minimalno invazivne (laparoskopske) operacije

   • Kroz male rezove se uvodi kamera i instrumenti.

   • Mrežica se postavlja sa unutrašnje strane trbušnog zida.

   • Prednost: manji rezovi, brži oporavak, manje bola.

Koja metoda je bolja?
Zavisi od tipa kile, veličine, prethodnih operacija i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Oporavak posle operacije

• Većina pacijenata se vraća kući u roku od 24–48h (posle laparoskopske operacije čak i istog dana).

• Lagane aktivnosti su dozvoljene posle nekoliko dana.

• Teži fizički napori i dizanje tereta se odlažu 4–6 nedelja.

• Povratak na posao zavisi od vrste posla – kancelarijski već posle nedelju dana, fizički rad tek posle mesec dana.

Može li kila da se spreči?

Ne u potpunosti, ali rizik se smanjuje ako:

• održavate zdravu telesnu težinu,

• vežbate i jačate trbušne mišiće,

• lečite hronični kašalj ili zatvor,

• pravilno dižete teret (iz čučnja, a ne iz leđa).

Komplikacije ako se ne operiše

• Povećanje kile – vremenom postaje sve veća i teža za operaciju.

• Uknještenje (inkarceracija) – kila se ne može vratiti unutra.

• Strangulacija – prekid cirkulacije creva u kili, što vodi nekrozi i opasnosti po život.

Fun fact iz istorije hirurgije

Prva detaljna pisana uputstva za operaciju kile datiraju još iz I veka nove ere, a dao ih je rimski enciklopedista Aulus Cornelius Celsus. Njegov priručnik De Medicina opisuje kako treba otvoriti kilu i odstraniti obolelo tkivo – što je u ono vreme bilo neverovatno napredno. Dakle, hernija je „pratila“ hirurge praktično od nastanka medicine!

✅ Zaključak:
Kila nije bolest koju treba ignorisati. Iako može dugo da ne pravi velike probleme, ona se ne povlači sama od sebe i najbolje je rešiti je operativno. Danas, zahvaljujući savremenim metodama i mrežicama, operacije kila spadaju u rutinske i bezbedne procedure sa odličnim rezultatima.